Наши циљеви:

  • Учење демократије као вештине у понашању,
  • Развијање културе дијалога, подстицање толеранције и солидарности,
  • Развијање осећаја за живот у демократском друштву и стицање вештина демократског одлучивања,
  • Развијање свести о правим друштвеним вредностима и подизање опште културе ученика,
  • Доношење одлука у корист заштите, побољшања и спровођења ученичких права,
  • Активно учешће у образовноваспитним активностима школе,
  • Иницирање и реализација сопствених акција у области науке, културе, спорта и другим делатностима од интереса за ученике школе,
  • Развијање сарадње са Наставничким већем, Школским одбором, Саветом родитеља и руководством школе,
  • Успостављање и развијање сарадње са ученичким парламентима и другим сличним организацијама младих у земљи.

Шта је нетачно, а прича се...

  • Ученички парламент омогућава више права за ученике, а мање за наставнике!
  • Формирање ученичких парламената не представља губитак ауторитета код наставника, већ представља могућност за остваривање основних људских права и утиче на бољу међусобну сарадњу између наставника и ученика.
  • Ученицима је дато право да организују парламент, а они нису спремни да прихвате сопствену одговорност.
  • Права се никоме не дају, она свакоме припадају од момента рођења. Ученицима је на основу националних и међународних докумената омогућено да се удружују ради учешћа у доношењу одлука. Залажући се за остваривање сопствених права ученици у себи развијају осећање одговорности и поштовање права других.
  • Ученици нису довољно компетентни да учествују у доношењу одлука које се тичу живота у школи!
  • Ученици су довољно зрели да сами препознају своје основне потребе, а самим тим и одлуке које су важне за њих, што их чини успешнијима приликом доношења одлука. Заинтересованост свих страна за доношење битних одлука у школи је подједнако важна како за ученике тако и за наставнике.
  • Парламент омогућава ученицима слободу да раде оно што желе!
  • Циљ формирања ученичких парламената не значи потпуну слободу чињења за ученике. Ученицима се кроз ученичке парламенте пружа могућност да се удружују и учествују у доношењу одлука, а самим тим уче да њихова права имају ограничења и да приликом остваривања сопствених права нe смеју да угрожавају права других.
  • Могућност организовања ученичких парламената представља додатну обавезу како за наставнике, тако и за ученике!
  • Ученички парламенти смањују обавезе, јер утичу на време које се троши на сучељавање различитих ставова и решавање конфликтних ситуација. А утиче и на каналисање слободног времена кроз активности које доприносе задовољству рада и живота у школи.
  • Ученички парламент је место где се решавају сви проблеми!
  • На састанцима ученичких парламената треба изнети различита мишљења и истаћи проблеме ученика. Међутим, неки проблеми превазилазе оквире деловања парламента и у таквим ситуацијама неопходно је обратити се наставнику, директору, стручном сараднику или неком другом надлежном органу.
  • Представнике ученичких парламената чине само ученици са одличним успехом!
  • Да би ученички парламент функционисао није неопходно да његови представници буду само најбољи ученици у школи. То што неко има одличан успех не мора да значи да ће да буде и успешан парламентарац. Да би били успешни, представници парламента, ученици треба да буду отворени, комуникативни, информисани, сигурни у себе, спремни да прихвате различитости, да имају могућност самоконтроле, објективности и реалности.
  • Ученички парламент захтева додатна материјална / финансијска средства од стране школе.
  • Једна од активности ученичких парламената је и могућност подношења и реализације различитих пројеката, кроз које могу да остваре жељене активности. За организацију ученичких парламената потребна је само добра воља и сарадња свих у школи.
  • Представници ученичког парламента самоиницијативно доносе одлуке, које су само у њиховом интересу.
  • Изабрани представници представљају и заступају све ученике школе. Поверење које им је указано на изборима правдају доношењем одлука које су у интересу свих ученика, без дискриминације. Учешће у доношењу одлука не поистовећује се са апсолутном самосталношћу у доношењу одлука.
  • Процес колективног одлучивања подразумева да мишљење сваког ученика мора утицати на доношење коначне одлуке.
  • Изражавајући сопствено мишљење треба имати у виду да то право имају и други. Сваки ученик који очекује да његово мишљење буде саслушано и уважено, мора то чинити и у односу на друге. Учешће у процесу одлучивања не значи, да мишљење мора нужно утицати на доношење коначне одлуке. Процес заједничког одлучивања подразумева размену и сарадњу кроз активно слушање, уважавање и поштовање, а не однос победника и губитника.