ЗА РОДИТЕЉЕ ЂАКА ПРВАКА

Често је полазак у први разред већи стрес за родитеље него за дете. Ретко када ћемо чути дете да нам каже да брине како ће се снаћи у школи и уклопити са друштвом, али зато ће нам то рећи готово сви родитељи ђака првака.

Не треба да ‘плашите’ дете школом и обавезама које га очекују, али треба да му кажете да га очекују школске обавезе, нови другари, да га у школи очекују нова знања, да ће савладати неке нове вештине, да школска правила треба да се поштују, да ће некада бити тешко или искрснути неки проблем, али да ће увек имати подршку и наставника и својих родитеља.

Уколико постоје било какве негативне предрасуде и ставови детета о школи, потрудите се да га ослободите од њих. Важно је да пред њим и ви истичете позитиван став о школи, ма колико и сами били уплашени, имали дилема и страховања. Не заборавите да став вашег детета према школи зависи искључиво од вас и начина на који ћете му објаснити и приближити оно што га чека са поласком у први разред.

Кад смишљају изговоре да не иду у школу…

Прошао је тај први дан, сви сте били еуфорични, пуни утисака… Шта ако после буде проблема, па дете неће да устане, неће да се обуче, тврди да му је мука, повраћа?

Деца углавном праве такве сцене прве или друге недеље школе. Касније их буде срамота од другара, деца су врло сурова и јако брзо етикетирају, аха, овај плаче, овај се баца… и ту врло брзо креће и прво ругање. Деца не воле да буду изложена томе, па ће вам правити сцене код куће. Нећу да се обучем, нећу да се обујем, нећу да доручкујем, боли ме глава, мука ми је, боли ме стомак. Све до оног момента док не постане извесно да то ништа не мења. Односно, док не схвате да ће у школу отићи овако или онако. Ако дете има одређене тегобе ујутру пре поласка у школу, родитељ не треба да исмева дете због тога, да га застрашује, прети му, уцењује, што понекад родитељи раде, већ да утврди узрок тегоба. Обратите пажњу да ли се тегобе јављају и поподне или само ујутру, разговарајте са учитељицом у школи, одведите дете код лекара, истрајавајте у објашњењу да у школу мора да се иде, али да се дете може обратити својој учитељици ако се лоше осећа, да она може да позове родитеље. Ви тако нудите решење, али – то решење не значи да се неће ићи у школу.

Деца умеју да буду дивна и саосећајна, али и врло сурова, па врло лако нађу разлог за ругање својим школским другарима. Како да припремите дете на то, треба ли да га учите да узврати истом мером?

Дете већ у раном узрасту треба да учите да сарађује са другом децом (и браћом и сестрама), да се договара, да каже шта му се свиђа, шта не, да не сме да повреди друго дете, али и да каже ако неко друго дете повређује њега. Дете мора имати поверење у одрасле (родитеље, наставницу…) да ће га заштитити ако буде угрожено нечијим понашањем. Не треба да усмеравате дете да враћа истом мером, већ да каже јасно шта му смета, да напусти ситуацију која му не одговара, да обавести учитеља или родитеље о ономе што се догађа. Зато је јако важно поверење, да дете осети слободу да вам се пожали ако за то има разлога.

Разговарајте што више са својим дететом. Постављајте му конкретна питања уместо уопштених попут „Како је било у школи?“, јер ће дете тада вероватно одговарати са „добро“ и сличним уопштеним одговорима. Добро је у почетку питати дете о детаљима, постављајући питања која се не односе само на учење, градиво, обавезе, већ и однос са другом децом, могуће симпатије, и слично. Важно је пратити како се дете осећа и предлагати му како да реши проблем уколико га има.

Полазак у први разред малишанима доноси мноштво новина, између осталог и домаће задатке. Сведоци смо да је све више родитеља који се понашају као да они опет иду у школу, па уредно раде дечје домаће задатке, што баш и није добро за дете. Будите доследни, истрајни, али и стрпљиви у својим захтевима. На почетку ћете ви бити иницијатор и неко ко помаже и опомиње дете, али временом, са пуно такта и стрпљења захтевајте од детета да само обавља своје обавезе. Неке школе имају продужени боравак где деца са учитељицом уче и заврше домаћи, али без обзира на то, родитељ треба да покаже интересовање за то шта је дете радило у школи, да погледа школске и домаће свеске, и поприча са дететом – шта му је било лако, шта тешко, шта занимљиво, а шта не… Ако треба и да му још мало помогне у разумевању, савладавању неког градива. Највећа грешка коју родитељи првака праве та што преузимају обавезе свог детета на себе. Ако дете има домаћи, ви сте ту да га подсетите да га уради, да детету објасните ако му нешто није јасно. Али, ви не смете да радите домаћи уместо њега. Ко треба да пакује књиге? Дете. Ви треба да проверите да ли је све спаковано, али не треба ви да пакујете школску торбу.Ако заборави опрему за ликовно или физичко, немојте трчати да носите то у школу. Следећи пут неће заборавити.

Од почетка школовања учите дете да формира радне навике, а посебно навике да се на истом месту и у исто време учи и одрађују школске обавезе. Родитељи са децом треба да установе и одређена правила понашања. На пример: не говоримо ружне речи, не вичемо једни на друге, саслушамо другога…

И никако не заборавите да је дете које је пошло у школу и даље само дете. Са школским обавезама неће, а не би ни требало, да нестане жеља детета за игром и играчкама. Ученик је још једна његова улога, не и његов једини идентитет. Не кажњавајте дете и не критикујте га превише за лоше оцене. Имајте у виду да је оцена пролазна, а да је развијање самопоуздања, правих вредности, радних навика, подстицања талената детета и његових добрих особина заправо много важније.

Има једна дивна реченица, ‘што га пре човеком сматраш, пре ће човек и постати’. И зато је ОК да дете носи свој ранац. Чак и дете које иде у први разред. Тежак је ранац? Па… ни живот није увек лак“ Најважнији „посао“ родитеља би требало да буде да дете оспособи за живот. Не у бајци, него у реалности, и то са довољно самопоуздања, љубави и сигурности тако да се не боји ни кад се суочи са овим „живот није увек лак“ делом…

Драги родитељи,

Верујте у ваше ђаке прваке, хвалите њихове школске кораке, негујте љубав и доброту, да деца осете ђачку лепоту!

Сузана Васиљевић, психолог