Ученички парламент

vijece_ucenika-630x444

Статут Ученичког парламента

Наши циљеви су:

Учење демократије као вештине у понашању,
Развијање културе дијалога, подстицање толеранције и   солидарности,
Развијање осећаја за живот у демократском друштву и стицање вештина демократског  одлучивања,
Развијање свести о правим друштвеним вредностима и подизање опште културе ученика,
Доношење одлука у корист заштите, побољшања и спровођења ученичких права,
Активно учешће у образовноваспитним активностима школе,
Иницирање и реализација сопствених акција у области науке, културе, спорта и другим  делатностима од интереса за ученике школе,
Развијање сарадње са Наставничким већем, Школским одбором, Саветом родитеља и  руководством школе,
Успостављање и развијање сарадње са ученичким парламентима и другим сличним организацијама младих у земљи.

Шта је нeтачно, а прича се…

Ученички парламент омогућава више права за ученике, а мање за наставнике!

НЕ.
Формирање ученичких парламената не представља губитак ауторитета код наставника, већ представља могућност за остваривање основних људских права и утиче на бољу међусобну сарадњу између наставника и ученика.

 

Ученицима је дато право да организују парламент, а они нису спремни да прихвате сопствену одговорност.

НЕ.
Права се никоме не дају, она свакоме припадају од момента рођења. Ученицима је на основу националних и међународних докумената омогућено да се удружују ради учешћа у доношењу одлука. Залажући се за остваривање сопствених права ученици у себи развијају осећање одговорности и поштовање права других.

Ученици нису довољно компетентни да учествују у доношењу одлука које се тичу живота у школи!

НЕ.
Ученици су довољно зрели да сами препознају своје основне потребе, а самим тим и одлуке које су важне за њих, што их чини успешнијима приликом доношења одлука. Заинтересованост свих страна за доношење битних одлука у школи је подједнако важна како за ученике тако и за наставнике.

Парламент омогућава ученицима слободу да раде оно што желе!

НЕ.
Циљ формирања ученичких парламената не значи потпуну слободу чињења за ученике.  Ученицима се кроз ученичке парламенте пружа могућност да се удружују и учествују у  доношењу одлукаа самим тим уче да њихова права имају ограничења и да приликом  остваривања сопствених права нe смеју да угрожавају права других.

Могућност организовања ученичких парламената представља додатну обавезу како за наставнике, тако и за ученике!

НЕ.
Ученички парламенти смањују обавезе, јер утичу на време које се троши на сучељавање различитих ставова и решавање конфликтних ситуација. А утиче и на каналисање слободног времена кроз активности које доприносе задовољству рада и живота у школи.

Ученички парламент је место где се решавају сви проблеми!

НЕ.
На састанцима ученичких парламената треба изнети различита мишљења и истаћи проблеме ученика. Међутим, неки проблеми превазилазе оквире деловања парламента и у таквим ситуацијама неопходно је обратити се наставнику, директору, стручном сараднику или неком другом надлежном органу.

Представнике ученичких парламената чине само ученици са одличним успехом!

НЕ.
Да би ученички парламент функционисао није неопходно да његови представници буду само најбољи ученици у школи. То што неко има одличан успех не мора да значи да ће да буде и успешан парламентарац. Да би били успешни, представници парламента, ученици треба да буду отворени, комуникативни, информисани, сигурни у себе, спремни да прихвате различитости, да имају могућност самоконтроле, објективности и реалности.

Ученички парламент захтева додатна материјална / финансијска средства од стране школе.

НЕ.
Једна од активности ученичких парламената је и могућност подношења и реализације различитих пројеката, кроз које могу да остваре жељене активности. За организацију ученичких парламената потребна је само добра воља и сарадња свих у школи.

Представници ученичког парламента самоиницијативно доносе одлуке, које су само у њиховом интересу.

НЕ.
Изабрани представници представљају и заступају све ученике школе. Поверење које им је указано на изборима правдају доношењем одлука које су у интересу свих ученика, без дискриминације. Учешће у доношењу одлука не поистовећује се са апсолутном самосталношћу у доношењу одлука.

Процес колективног одлучивања подразумева да мишљење сваког ученика мора утицати на доношење коначне одлуке.

НЕ.
Изражавајући сопствено мишљење треба имати у виду да то право имају и други. Сваки ученик који очекује да његово мишљење буде саслушано и уважено, мора то чинити и у односу на друге. Учешће у процесу одлучивања не значи, да мишљење мора нужно утицати на доношење коначне одлуке. Процес заједничког одлучивања подразумева размену и сарадњу кроз активно слушање, уважавање и поштовање, а не однос победника и губитника.