РОДИТЕЉСКИ СТИЛОВИ

Родитељи имају огроман утицај на живот своје деце, од најранијих дана живота, од учења говора, хода и основних животних навика, преко учења моралних вредности и начела, подстицања школског рада и спортског духа па све до моделовања различитих облика понашања (запамтите, деца раде оно што ви радите, не како ви кажете). Утицај родитеља највећи је до поласка у школу, након чега на снагу ступа и утицај школе, учитеља и вршњака. Због тога је јако важно да родитељи у првих шест година обаве највећи део посла који се тиче васпитавања детета и усмеравања да буде оно што јесте. Наравно посао се ту не завршава, већ се самом обликовању детета прикључују и нови ауторитети.

Иако већина родитеља и пре рођења детета има у глави одређена очекивања какво њихово дете треба да буде и можда жели да дете усмерава баш у том смеру који за њега сматра најбољим, посао родитеља није да уместо свог детета одабере пут којим ће оно ићи. Посао родитеља је да деци пруже сигурну базу, у виду подршке, разумевања и љубави којој ће дете увек моћи да се враћа, али која му је уједно и одскочна даска ка свету независности и одабира свог сопственог животног пута. Тачније, родитељ детету треба да пружи љубав која му је даје ветар у леђа да буде оно што јесте. Свако дете на свет долази са сопственим темпераментом, особинама и потенцијалима, и потребно је прихватити га као такво и омогућити му да те своје потенцијале развије.

У данашњем времену све се брзо мења, па се тако променио и начин на који родитељи васпитавају децу. Појављују се нови стилови, нови савети, а у неким привилегованим круговима родитељство је постало такмичарски спорт. На децу се гледа као на љубимце који треба да донесу што више награда, иду на што више тренинга и такмичења, знају што више језика, итд. Међутим, као што су научна истраживања потврдила дечје развојне потребе нису се промениле. Оне су релативно стабилне кроз историју.. Те развојне потребе су: потреба за сигурношћу, структуром, подршком и љубављу.

Како ће родитељи одговорити на ове потребе зависи од много фактора, пре свега од личности родитеља, али и од личности детета, као и од других животних околности. Дакле, не постоји јединствен рецепт о томе како добро родитељство изгледа. Међутим, оно што је познато и шта се зна јесте шта је то пожељно за добро родитељство, као и то шта не би требало радити. Пре него што дођемо до тих пожељних карактеристика доброг родитељства, видећемо који су то негативни родитељски стилови, који нису у најбољем интересу деце. Постоје типични родитељски стилови који се негативно одражавају на дечји развој и отежавају развој независности код деце. Ти стилови су познати као: претерано критички, презаштићујући, недоследан, свађалачки настројен, неукључен и незаинтересован, превише организован, емоционално гладан и завистан.

Како изгледа сваки од ових негативних родитељских стилова и како утиче на дечји развој погледајте преузимањем документа: Родитељски стилови