Наступ Орлића у Руском дому

,,БОГ  ЈЕ  СА  НАМА! НЕК  ВАСКРСНЕ  РУСИЈА!

ИЗЛОЖБА  ФОТОГРАФИЈА – БЕЛА  АРМИЈА  У  ГАЛИПОЉУ

Чланови  дечјег  црквеног  хора ,,Орлић“, одазвали  су  се  позиву  Руског  дома у  Београду и  учествовали  на  свечаном  отварању  изложбе ,,Бог  је  са  нама! Нек  васкрсне  Русија!“, посвећене  херојима  Беле  армије.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

После  Октобарског  преврата  1917. године, у  Русији  се  разбуктао  Грађански  рат. Његова  трагична  последица  је постао  раскол  друштва. Симбол  борбе  против  бољшевизма  подигла  је  Бела  гарда. Поред  официра  који  су  били  основа Беле  армије,већину  су  чинили  представници  интелигенције  и  школоване  омладине,као  и  козаци,чије  су  земље  постале  главни  центри  стварања  Белог  покрета. Три године је  трајало  жестоко  супротстављање  зараћених  страна, мењао  се  однос  снага, да  би на  крају, чланови  Беле  гарде,  1920. године, под  притиском  непријатеља, морали  напустити  Русију.

11. новембра 1920. године, главнокомандујући  руском  војском, генерал Петар  Николајевич  Врангел, даје наредбу  за  евакуацију  војске, чланова  породице  војника, као и  представника  државних  органа  са  породицама. У  року  од  три  дана, завршено  је  њихово  укрцавање, у  Севастопољу  на  Криму. На  120  бродова  укрцано  је  150.000 људи. На  њима  је  било  више  од  100.000 војника, око  50.000  грађана, међу  којима  20.000 жена  и  око  7.000 деце.

Пут  до  Констатинопоља  трајао је  пет  дана, на  бродовима  без  елементарних  услова  и  ограниченом  количином  хране.

Са  вером  у  брзи  препород  отаџбине, војници  и  њихови ближњи, започели  су  живот  у  тешким  условима, у  изгнанству, на  турском  полуострву  Галипољу. Дисциплинована  руска  војска  одмах  је започела  са  редовним  вежбама. Народ  је заједно  учествовао  у  свим  црквеним  празницима. Организовале  су  се  школе  и  вртићи  за  најмлађе, а направљена  је  у  пољска  болница.

Све  је  то  бодрило  руске  Галипољце и  подгревало  њихову  нада  да  ће  се  ускоро  вратити  у  своју  отаџбину,  и  кренути  у  борбу  за  велику  и  моћну  Русију, и  за  њен  препород.

Нажалост, њихове  жеље  се  нису  оствариле. Убрзо, 1921. године, 40.000 руских  избеглица, напустивши  Турску, своје уточиште  наћи ће  у  Србији која  је  пружила  уточиште  руској  браћи  и   постала  највећи  центар  руске  дијаспоре. У  Београду  ће  бити  изграђен  и  Руски  дом,по  пројекту познатог  руског  архитекте, пуковника В.Ф.Баумгартена.

Поставку  ове  јединствене  изложбе, чине  фотографије  из  породичне  архиве  руских  Галипољаца.Изложби  је    присуствовала  и  Ксенија  Баумгартен, унука  архитекте  Руског  дома, као  и  потомци  руских  емиграната  из  Венецуеле, Русије и  Белгије, који  су  одали  поштовање  и  захвалност  Србији,  као  другој  домовини  својих  предака. У  складу  са  својим последњим  жељама, у  Београду  је у  руској  цркви  Свете  Тројице, сахрањен  и  сам  генерал  Врангел.

У  музичком  делу  програма  поред  песама  који  су  извели  чланови  дечјег  хора  ,,Орлић“ учествовали  су  и  чланови  Хора  славистике.

Још  једном, представници  два  братска  народа, нашли су  се  заједно  како  би  одали  почаст  својим  славним  прецима. Захваљујући  њима, још  једном  смо  се  заједно  окупили, на  обострано  задовољство  и част!