ДИЈАБЕТЕС – БОЛЕСТ САВРЕМЕНОГ ДОБА

dijatebetes-3

У оквиру  нашег  пројекта ,,Средом  у  Бранку“ имали  смо  прилику  и  част   да  угостимо  докторку Станиславу Голднер, иначе мајку наше ученице. Она је овога пута  родитељима  и  ученицима  наше  школе одржала  предавање о  великом  медицинском  проблему  данашњице, болешћу  брзе  хране  и  некретања – дијабетесу. Захваљујући  њеном  предавању, сазнали  смо  и  научили  битне карактеристике везане за ову болест.

ШТА  ЈЕ  ДИЈАБЕТЕС?

Дијабетес  је  стање  код  кога  се  глукоза (шећер) у крви не може правилно  искористити. Иначе, глукозу добијамо из хране која садржи скроб као што су  хлеб, тестенина, слаткиши…

КРАТКА  ИСТОРИЈА  ДИЈАБЕТЕСА

Гледајући  кроз  историју, ово  обољење  је  познато  већ  више  од  3.500  година. Први  пут  је  ова болест описана на староегипатском папирусу, a касније и индијским, кинеским, грчким, арапским медицинским списима. Откриће улоге и значаја панкреаса  у  настанку  дијабетеса  се  десило 1889.године.

1910.године наговештено је да код оболелих од дијабетеса недостаје  једна  од  супстанци  коју  продукује  панкреас,и  назван  је  инсулин.

Инсулин  је  пронађен  и  први  пут  примењен  1921.године. Тиме  су  оболели  први  пут  добили  наду  да  могу  водити  нормалан  и  квалитетан  живот  упркос  овој  хроничној  болести. Непрекидна медицинска  истраживања  након  тога  су  омогућила  дужи  и  квалитетнији  живот  особа  оболелих  од  шећерне  болести.

ВРСТЕ  ДИЈАБЕТЕСА

Постоје  два  типа  дијабетеса:

ТИП 1   је  најтежи облик  ове  болести  и  у  основи  је  аутоимуни  поремећај. Настаје  кад  бета  ћелије  панкреаса  производе  веома  мале  количине  инсулина  или  га  уопште  не  производе. Научници  сматрају  да  је  узрокован  генетским  предиспозицијама  или  вирусним  инфекцијама  које  могу  покренути  ову  болест.

ТИП  2  се  јавља  код  95 % случајева  свих  оболелих  од  дијабетеса. Настаје  када  панкреас  не  производи  довољно  инсулина  да  би  се  одржао  потребни  ниво  шећера  у  крви  или  саме  ћелије  не  прихватају  инсулин. Јавља  се  углавном  код одраслих, старијих  од  40  година.

НЕКИ  ОД  СИМПТОМА  ДИЈАБЕТЕСА

Неки  од  симптома  који  могу  да  укажу  на  дијабетес  су појачана жеђ, стална  глад, губитак  телесне  тежине, замућен  вид, екстремни  умор, утрнулост  екстремитета.

КАКО  НАСТАЈЕ?

Дијабетес  је  узрокован  генетским  предиспозицијама, гојазношћу, неправилном  исхраном, смањењем  физичких  активности, а  може  се  јавити  и  као  последица  неких других  болести. Код  неких  особа  повишен  шећер  у  крви  настао је  од  стреса.

ШТА  СЕ  ТАЧНО  У  ОРГАНИЗМУ  ДЕШАВА?

Да  би  се  угљени  хидрати  које  уносимо  храном  разградили  и  претворили  у  молекуле  које  ћелије  могу  да  користе  за  производњу  енергије, потребан  је  хормон  инсулин. Њега  производи  жлезда  панкреас (гуштерача)  и  он  помаже  глукози (шећеру)  из хране  да  уђе  у  ћелије  мишића, масти, јетре. Дијабетес  настаје  када  тело  из  неког  разлога  не  производи  довољно  инсулина  или  ћелије  не  реагују  на  одговарајући  начин  на  излучени  инсулин,што  доводи  до  тога  да  ћелије  не  прихватају  понуђене  молекуле  глукозе, а  као  резулат  јавља  се  висок  ниво  шећера  у  крвотоку.

КАКО   СЕ  ОДРЕЂУЈЕ  НИВО  ШЕЋЕРА  У  КРВИ?

Вредност  шећера  у  крви (а  самим  тим  и  постојање  дијабетеса) се  одређује  анализом крви,а  референтне  вредности  се  крећу у распону  од  3,6  до  6,1 mmol/l (на узорку крви  узетом  ујутру  пре  било  каквог  оброка). Све  испод ове вредности (хипогликемија-недовољно  шећера  у  крви)  и  изнад  ове  вредности (хипергликемија-превише  шећера  у  крви)  не  ваља.

ЛЕЧЕЊЕ  ДИЈАБЕТЕСА

Код  поремећених  вредности  шећера  у  крви,управо  ће  сама  вредност  бити  показатељ  лекару  ендокринологу на  који  начин  ће  приступити  лечењу  пацијената.

Постоје  случајеви  где  се  може  одређеном  дијетом  и  кориговањем  животног  стила,успешно  контролисати  шећер  у  крви  без  увођења  лекова.У  одређеним  ситуацијама  потребно  је  увести  и  лекове,а у  случајевима  где  је  дошло  до  трајног  смањења/губитка  функције  панкреаса  да  лучи  инсулин-користи  се  екстерни  инсулин  који  се  по  одређеној  временској шеми ,,даје“  свакога  дана оболелима  и  тиме  надокнађује  недостатак  који  панкреас  не  може  да  произведе.

ИСХРАНА ЗА  ПРЕВЕНЦИЈУ  ДИЈАБЕТЕСА

Да  би  ниво  шећера  у  крвотоку  био  оптималан,неопходно  је  контролисати  шта, када  и  колико  једете  и пијете  и ускладити  то  са  физичком  активношћу.

Биљна исхрана  са  прилагођеном  количином  протеина  је  одличан  избор  исхране  за  превенцију  дијабетеса, док слаткише, сокове, енергетска  и  газирана  пића треба  максимално  избегавати  како  би  се  одржало  добро  здравље.

ФИЗИЧКА  АКТИВНОСТ

Физичка  активност је  од изузетног значаја  било  да је  у  питању  превенција  дијабетеса  или  животни  стил  дијабетичара. Битно  је  бити  довољно  активан (свакога  дана  бар  један  сат  шетње  и  вежбања ), да  би  организам  могао  складно  да  ради  и  сагори  екстра  калорије  које  су  готово  увек  присутне  када  је  дијабетес  2  у  питању.

 БРОЈ  ОБОЛЕЛИХ  ОД  ДИЈАБЕТЕСА  У  СВЕТУ  И  У  СРБИЈИ

У  Србији  има  око 710.000 оболелих  становника  од  ове  болести, док је у свету  број  оболелих  много  већи и износи 425  милиона  људи. У огромном  проценту  у  питању  је  дијабетес  типа  2, а  забрињавајуће  је  што  се  ова бројка  стално  повећава  и  што  је  све више оболелих овог типа дијабетеса међу  адолесцентима  и  младима,као  последица  епидемије  гојазности.

   На  крају  овог  корисног  предавања  још  једном  се  захваљујемо докторки  Станислави  Голднер што се одазвала нашем позиву и одржала корисно предавање, јер је превенција  најбољи начин да се заштитимо од ове болести савременог доба. Ово предавање  представља део кампање која се води у целом свету са циљем скретања пажње јавности  на овај глобални здравствени проблем.